Partizan u Ligi šampiona

  O čemu bi drugo jedan zakleti Grobar mogao danas da piše ? Partizan je pobedio slavni Anderleht, plasirao se u Ligu šampiona i svima nama koji ga volimo priredio još jednu noć za pamćenje. Niko ne može da ospori da je to fantastičan uspeh , pogotovu za klub te veličine i finansijske snage , i za zemlju sa ovakvom ligom . Momci su pokazali da imaju srce i mentalitet pobednika i u trenucima kad su igrali slabo i bili pod pritiskom.
Da se ne lažemo, moglo je i drugačije da se završi i to takođe ne bi bilo nepravedno. Međutim, kao i u svemu, treba imati i malo sreće.

  Ali , ne želim da se ovaj tekst pretvori u još jedan u nizu hvalospeva , kakvih su danas prepune novine i sportske stranice internet sajtova. Ima i drugih uglova iz kojih treba sagledati stvari. Već čujem priče tipa : "pa i ovo je više nego što se očekivalo, dalje nije bitno ", "ma zaradili su toliko i toliko miliona evra, šta ih briga...". Mislim da nema ništa gluplje od toga . Pa valjda jednom možemo da se izdignemo iznad te malodušnosti i prosečnosti, i da verujemo u uspeh , ma koliko to neverovatno zvučalo. Ne mislim ja da će sad Partizan da dogura ne znam dokle , ali unapred se predavati i tražiti alibije za eventualni neuspeh - to je katastrofa. I to ne važi samo za fudbal, već i za sve drugo. Čini mi se da slično mišljenje ima i mladi trener Partizana . Valjda će uspeti da nešto od toga prenese i igračima, trebaće im. Neka budu hrabri i neka daju sve od sebe, niko više od njih ne može da traži.
  I još jedna stvar : proslavljanje pobede. Pa ne mogu da verujem da nismo u stanju ni da se radujemo k'o ljudi ! Zašto uvek mora "ubij, zakolji" ?? Šta su krivi drugi narodi, drugih timovi , zašto mora da se razlupa ceo grad da bi se proslavilo nešto lepo ? Španci osvoje prvenstvo sveta, dva miliona ljudi izađe na ulice Madrida, Barselone , pa se ne desi nijedan incident. Zbog takvih "navijača" i "rodoljuba" normalan čovek ne može da izađe na ulicu, a da ne govorimo o odlasku na stadion. Mislim da je vreme da prestanemo da se krijemo u mišjim rupama i da se stidimo zbog drugih. Da lepo "proradi motka" , pa divljake i kriminalce u zatvor  , a sport da vratimo pravim ljubiteljima. Zvuči kao utopija, ali ako dovoljno ljudi poveruje da je to moguće , onda možda i ne bude tako teško.
   Ima tu još mnogo toga da se napiše, ali za sada je dovoljno. Ne bih hteo da odmah na početku dosadim lepšem delu naše blogosfere, koji me je tako lepo dočekao na početku mog blogovanja.
  Vreme je za povratak u svet koji nije baš tako crno-beo, mada se danas mnogima čini da jeste  :)